Intervju - Marina Bošković, 28 godina
Marina je završila ekonomiju i nema formalno obrazovanje iz tehničkih nauka. Posle studija je, međutim, počela da radi na svom fakultetu u IT sektoru.
„Osnovni posao mi je bilo održavanje sajtova, u smislu postavljanja sadržaja. Dakle, sam posao nije imao veze sa programiranjem, ali je možda bio glavni razlog mog daljeg interesovanja za front end tehnologije“, počinje Marina priču.
Šta te privuklo programiranju? Kako i kada si počela da učiš?
„Dugo sam imala dilemu da li da se upustim u programiranje, pošto sam mislila da je to rezervisano samo za ljude sa formalnim kvalifikacijama i kompjuterske gikove. Jedini dodir sa svetom kompjutera imala sam preko video-igara i to kad uzmem sa burazerima da ’pikam’ nešto. U suštini, počela sam sama da učim, preko sajtova za početnike i tu sam naučila osnove HTML-a, CSS-a i možda malo Javascript. Volela sam da radim logičke zadačiće po netu, ali nisam imala predstavu kako bih napravila nešto kompleksnije poput single page aplikacije“, priča Marina.
A otkud u BIT-u? Kako si čula za školu i šta te je privuklo?
„Ideja da se bavim programiranje se kuvala u meni godinu dana. Na proleće 2017. godine odlučila sam da ću na jesen da dam otkaz i počnem sama da učim. U suštini, privatno poznajem dosta programera i ljudi iz IT sveta, tako da sam bila upoznata sa situacijom u IT-u i uslovima rada koji su i više nego dobri. Negde u tom periodu sam i naletela na reklamu za BIT. Bilo je to preko članka Nemanje Čedomirovića na temu najčešćih zabluda o programerima. Na dnu članka nalazio se i link ka sajtu BIT-a. Ono što me je odmah privuklo jeste tempo rada, odnosno taj format ’boot campa’, što se na kraju ispostavilo kao pun pogodak“, ispričala je ona.
Kako ti je bilo tokom obuke? Kako ti se svideo format „boot campa“?
„Kurs je jako intenizvan i zahteva 100% koncentracije. Imali smo običaj da se šalimo da je jedna nedelja na BIT-u, godinu dana u realnom svetu - koliko gradiva pređemo za taj period“, priča Marina uz osmeh.
„Želja mi je bila da se prekvalifikujem, tako da sam bila spremna na danonoćno učenje. Za tih 10 nedelja ceo svet mi se vrteo oko BIT-a. Kurs je trajao od 9 do 18. Dođem kući oko 19 i onda sednem da obnavljam gradivo još par sati, jer sutra već ide novo. Tako da sam svakodnevnicu morala da ’spakujem u fioku’ na neki period. Dešavalo mi se povremeno da ’pregorim’ i imam mini napade panike kad radimo nešto novo, što ne mogu da skapiram na prvu loptu. Ali, sve se to posle prespava i postane deo misaonog procesa. Još jedna stvar koja mi se svidela jesu netehnička predavanja, tako da sam dobila sliku o tome kako izgleda raditi u IT industriji“, rekla je Marina.
A kakvi su ti utisci o predavačima, osoblju i ostalim polaznicima sa kojima si provela ovo vreme?
„Ekipica u BIT-u je bila super. I dalje sam u kontaktu sa nekim ljudima. Svi smo tu negde, našli smo posao ili praksu, učimo, otkrivamo nove fore. Što se profesora i osoblja tiče, stvarno sve pohvale. Omogućili su nam prostorije za rad i subotom, što nije bilo sastavni deo ugovora, što znači da nisu samo hteli da nam uzmu kintu i ’ćao, đaci’. Mi polaznici smo se i sami za vreme trajanja kursa nalazili vikendom po kafićima i u školi, radili projekte, učili, družili se. Profesori bi dolazili da nam pomažu iako nisu bili u obavezi to da rade. Pošto je to bila prva generacija BIT-a, verujem da smo svi ušli ’zeleni’ u celu priču, ali sam zadovoljna kako je sve ispalo na kraju. Mislim da će BIT imati sve bolji program“, rekla je Marina.
E, sad, ključno pitanje: šta je bilo posle kursa?
„Posao, odnosno praksu sam počela da tražim odmah nakon završetka BIT-a. Bila sam na par intervjua, a onda su mi početkom januara ponudili plaćenu praksu u američkoj firmi Work&Co. Praksa traje od tri do šest meseci nakon čega treba da imam razgovor za juniorsku poziciju.Na razgovorima za posao mi je bilo skroz opušteno, jer sam znala da se od mene ne očekuje da lansiram raketu na mesec, već su to bila pitanja u skladu sa mojim nivoom znanja i u skladu sa juniorskom pozicijom koju sam tražila“, ispričala nam je Marina.
I kako je na novom poslu? Koristiš li novo znanje?
„Kolege na novom poslu su me jako lepo dočekale, tako da sam se od prve nedelje osetila ‘domaćom’. Trenutno radim na nekom projektu u React-u tako da mi je definitivno pomoglo znanje sa BIT-a jer su mi na osnovu projekata sa BIT-a i ponudili praksu. BIT mi je pružio dobru podlogu za dalje učenje. I sada učim i napredujem iz dana u dan, a volela bih da se tako nastavi“, kaže Marina uz osmeh.
Da li bi drugima preporučila BIT?
„Definitivno! Već sam i preporučila nekim ljudima koji su isto tako u dilemi, koji malo čukaju i uče sami kod kuće. Mislim da svakoga koga zanima programiranje i ko ima vremena da se posveti tome na par meseci, treba da proba, jer verujem da će mu se isplatiti. BIT je svakako tu da pruži podršku svima koji žele da se prekvalifikuju, ali bez sopstvenog truda i rada, rezultati neće doći sami od sebe“, kaže Marina.
