Intervju - Pavle Popović, 28 godina

Pavle Popović ima jako zanimljivu i poučnu priču kako je došao do programiranja i svog sadašnjeg posla, odnosno kako je počeo kao građevinac i došao do toga da sada, sa svojih 28 godina, sebe naziva „IT jevanđelistom“.

Kako je sve počelo? Otkud programiranje i šta si radio pre toga?

„Studirao sam Građevinski fakultet do početka 2017. godine, bio sam apsolvent, odradio sam dve trećine fakulteta. Negde sredinom 2016. sam, međutim, od drugara koji su se već zaposlili u građevini slušao loše vesti sa terena-male plate, loši uslovi i tako dalje. Onda sam razmišljao čime bih mogao da se bavim i nekako sam se odmah u početku odlučio za programiranje zato što je ono važilo za struku budućnosti, bliske prošlosti i sadašnjosti. Tada sam počeo sam da eksperimentišem sa Javom, počeo malo da se igram i veoma brzo sam uspevao da napravim neke algoritme. Tada sam skontao: ako ovo mogu ja posle sedam dana rada, šta li mogu oni iz San Franciska?

Kontam, inženjerstvo kao inženjerstvo, projektantsko inženjerstvo je „pase“ priča. Pričao mi je drugar da kod njega u firmi, ako imaš ulazne podatke za sve, bilo da je to mašinstvo, građevina, telekomunikacije, bilo šta što je u tom smislu automatizovano, dakle, ako imaš ulazne podatke sa određenim programom jedan čovek odradi posao koji su pre toga četiri čoveka radila mesec dana. Dakle, više nema mesta za takav profil struke. To su neke stvari koje su me bukvalno naterale da uđem u programiranje, ali mi se onda baš svidelo, ovo meni leži više od građevine definitivno, gotivim ovu stvar“, priča Pavle.

Dakle, prešao si iz jedne vrste inženjerstva u drugo? Zašto ti ovo više leži?
„Jer je egzaktnije, potpuno je egzaktno. Ako jedna linija koda ne radi, program ne radi“, priča on.

Ali, zar nije građevina takva? Tačno se zna gde, šta, kako i koliko treba da bude da bi sve ispalo kako treba?

„Nije baš, nije baš. Ima tu dosta prostora za osećaj i, kako se kaže, umetnost kršenja pravila, što mi je jako smetalo, jer ne volim taj koncept“, odgovara Pavle.

Kako si na kraju došao do BIT-a?

„Mene je drugar savetovao da je dovoljno da znaš jedan programski jezik za posao i ja sam mislio ’ma ja ću to sam’. Za Javu samprešao ETF-ovu literaturu i mislio da je to dovoljno za posao. Onda sam aplicirao i ništa. Prosto, sada nije dovoljan samo programski jezik kao jezik, potrebno je ipak malo više. Onda je sestra videla u medijima konkurs za prekvalifikaciju, ja se zainteresovao, konkurisao, prošao. Mi smo druga generacija koja je stipendirana od Vlade Srbije. Video sam kakva je ponuda škola i BIT mi je u ponudi delovao kao najbolje rešenje“, priča Pavle.

A u BIT-u?

„Vrhunski, stvarno super. U početku je meni bilo lako jer se krenulo sa malo jednostavnijim tehnologijama za FrontEnd, tako da mi je bilo baš jednostavno prve tri-četiri nedelje. A onda je malo i kondicija opala, jer je boot camp dosta iscrpljujući, pa su veoma brzo došle ozbiljnije tehnologije– REACT, jQuerry, itd, tako da sam na kraju malo teže sve to amortizovao“, rekao je Pavle.

Kažeš da si u jednom trenutku pronašao sebe?

„Ma 100 odsto. Znam i tačno trenutak u kome sam odlučio da pređem na ovo- kada sam ispravio bag u knjizi iz koje sam učio. A onda u BIT-u je bio pad, mislio sam da to nije za mene,  kada su došle te tehnologije na kraju, delovalo mi je dosta kompleksnoi uopšte mi nije prijalo, zbog intenziteta prosto. I onda mi je Anđelka Zečević, predavač, rekla ’Pavle, vi ste za ovo’. Ja sam pomislio ’ako Anđelka to kaže…’, to je bio ponovo uspon samopouzdanja. Posle toga – sve ostalo je istorija“, odgovara Pavle kroz zarazan smeh.

A posle BIT-a?

„Posle sam aplicirao za posao, imao sam par propalih intervjua i prošao sam na trećem intervjuu. Aplicirao sam za praksu, odradio praksu tri meseca i zaposlio se početkom novembra. To je Poslonaut, Infostudov startap, platforma za traženje poslova, samo što su niskokvalifikovane pozicije u pitanju, nisu poslovi sa diplomama. Tamo mi je super, radimo na novom projektu, odlično je stvarno, okruženje je vrhunsko“, odgovara Pavle.

Zadovoljan si uslovima i platom? Spreman si za ženidbu sada?

„Uslovi su super, zarađujem kao čovek, kao ljudina. A kad se ženim? Kad BIT napravi boot camp za ženidbu, haha. Brzi kurs, 10 nedelja za mladoženje“, priča Pavle kroz smeh.

Na kraju, da li bi preporučio BIT drugima?

„Toplo preporučujem i BIT i programiranje generalno. Ja sam bukvalno postao IT jevanđelista. Svakom drugaru koji me pita nešto kažem: ljudi, u blatu ste, imate diplome fakulteta, radite 12-16 sati neprijavljeni ili prijavljeni na minimalac i to smatrate normalnim? Ja ne“, zaključuje Pavle.