Intervju - Jelena Milosaljević, 40 godina

Jelena Milosavljević ima 40 godina. Imala je stalan posao koji je radila duže od decenije, ali je ipak rešila da nešto promeni, iako joj to nije u skladu sa karakterom. Počela je prekvalifikaciju, „preživela“ je stres BIT-a, pronašla sebe u ovome, a onda i posao i sada sa osmehom na licu priča koliko joj se život promenio na bolje u jednoj godini.

Ali, da krenemo od početka: šta si radila pre nego što si došla u BIT i koliko si imala dodira sa programiranjem?
- Završila sam hotelski menadžment, ali nikada to nisam radila, već sam radila 13 godina u jednom foto studiju. Radila sam sve što ima da se radi, printanje, obrada, grafički dizajn. A u programiranje me uveo ’zet’, odnosno dečko moje sestre. On je programer i onda mi je predložio da to učim. Poslao mi je par tutorijala, to je bilo da vidim da li mi to leži, HTML i CSS. Pa sam ja to nešto malo gledala, a onda mi je poslao link za prekvalifikacije i prijavila sam se.

A videla si pre toga da ti ide programiranje?
- Išao mi je HTML, CSS, nisam znala šta je ovo ostalo. Nisam znala šta je JavaScript, izgledalo je lakše, ha, ha. Prijavila sam se iako nisam baš očekivala da ću da prođem, ali prošla sam i onda je sve krenulo. Izabrala sam BIT jer je jedini imao JavaScript, jedini je imao FrontEnd, to me zanimalo. Sestra mi je grafički dizajner, ja sam tamo radila dizajn i onda mi je bilo interesantno da ja pravim tako nešto kreativno. Zbog toga sam se odlučila za FrontEnd, zato što ima malo veze sa tim vizuelnim delom, nije samo programiranje. Onda sam prošla testiranje i počeo je BIT.

I kako je bilo ovde kad je počelo?
- Užasno! Ha, ha, mnogo teže nego što mi je bilo na poslu. Bilo je baš mnogo teško, jer nikad ranije nisam imala dodira sa tim, bila mi je sve neka nova materija. Onda u početku, to jest prvih par nedelja nije bilo toliko teško, a onda od polovine je bilo pakleno! Čak sam razmišljala i da odustanem, ali onda negde, posle te pete nedelje, kada smo počeli da radimo React, onda je meni to počelo da se slaže u glavi. Počela sam da shvatam šta je sve to i čemu služi i – krenulo mi je. U drugoj polovini kursa mi je išlo bolje nego u prvoj, što je neobično.

Ti si jedna od retkih, obično je ljudima prva polovina „kao, ’ajde, ide nekako, a druga je teška“. Kakvi su ti bili predavači, ekipa sa kojom si radila?
- Super su mi bili predavači i ekipa i ljudi, jedino što mi je bilo baš stresno i naporno. Baš sam mislila kako nije za mene, kako ništa ne shvatam, da ništa ne kapiram, da uzalud ovde dolazim. Kako je vreme više prolazilo, tako sam počela da shvatam stvari i onda je počelo sve više da mi se sviđa, pa me više i privlačilo.

I posle BIT-a?
- Ja sam napustila posao da bih došla u BIT…

Svaka čast na hrabrosti. Šta su ti rekli šefovi tamo u foto studiju?
- Pa nisu bili baš srećni. Kolege su me podržale, šefovi nisu bili baš srećni što odlazim. A podržali su me svi, da nije bilo njih, ne znam da li bih sve to izdržala. Ipak imam 40 godina, napustila sam posao zbog ovoga sa 40 godina…

Herojski potez, stvarno. Pričaj nam šta je bilo posle BIT-a, kako je to sve išlo?
- E, onda sam krenula da šaljem CV-eve i krenuli su intervjui koji su bili onako. Ja sam na to krenula sa mnogo entuzijazma, pa je bilo jedno odbijanje, drugo odbijanje, treće odbijanje, pa sam onda malo počela da sumnjam.

A što su te odbijali?
- U tri firme sam bila. U jednoj sam uradila test za jačeg juniora, a oni su tražili nekoga sa većim iskustvom, barem mediora. A na druga dva mesta mi nisu rekli, samo su mi rekli da nisam dalje prošla, nisu navodili razlog. Onda sam u jednoj firmi bila na praksi, ali pošto me nisu uslovljavali, nastavila sam da šaljem CV-eve i onda se pojavila ova firma…

Koja firma i šta oni rade?
- Palm HR. Oni prave platforme za HR, to je startap. Zvali su me na razgovor, jedan krug, drugi krug, treći krug i prošla sam. U toj firmi sam imala probni rad tri meseca, plaćeni, i posle tri meseca su mi rekli da su zadovoljni. Dobila sam malu povišicu i onda sam ostala.

Jesi li zadovoljna tamo platom? Je l’ veća nego u foto studiju?
- Tri puta bar, ha, ha, ha.

Dobro, ti si krenula u februaru i da ti je neko pre godinu dana rekao da nećeš više raditi taj posao koji radiš, da ćeš biti programerka za stranu firmu…
- Meni to sve izgleda kao da se desilo nekom drugom. Ja nisam osoba koja često izlazi iz zone komfora, pa je, ono,  bilo upustila sam se, zatvorila oči pa šta bude. Ispalo je super, presrećna sam sada.

Da li bi preporučila BIT i zašto?
- Da, jer izađeš sa znanjem koje je dovoljno da se zaposliš. Jeste dosta naporno, stresno, ali ti da znanje sa kojim možeš da počneš da radiš, a ne da posle još moraš da učiš, kao u drugim školama, tako sam čula.