Intervju - Matija Mišić, 35 godina
Matija ima 35 godina. Završio je fakultet, radio je u IT sektoru jedne firme, ali to nije bilo dovoljno da utaži njegovu glad za znanjem. Zato je došao u BIT, a potom je i pronašao pravi IT posao. Ovako se on opredelio za BIT.
„Završio sam Geografski fakultet, ali se nisam nikada time bavio. Bio sam opšti smer i primarno sam profesor geografije, a može da se radi i turizam, prostorno planiranje i slično. Međutim, nije me zanimalo da budem profesor zbog stanja u školama“.
Pa da, naravno. Nego, koja je najveća reka u Burundiju?
„Ha, ha, ha, to nije geografija, to je zanimljiva geografija“.
Dobro, da se uozbiljimo, šta si radio posle fakulteta?
„Posle fakulteta sam radio po nekim firmama. Najviše sam radio u udruženju u kome radi moja tetka, radio sam im sajtove. Ja sam se rodio s kompjuterom i još kao klinac sam ih čačkao. Počeo sam sa 286. Ja sam hteo da studiram programiranje, ali sam poslušao savet starijih i ipak upisao nešto drugo. Počeo sam da se bavim malo programiranjem dok sam studirao, ali to je bilo smešno. Nakon završetka studija, počeo sam malo ozbiljnije time da se bavim i tako sam počeo da radim u udruženju za promociju i razvoj kvantne medicine, to je medicina budućnosti, bazirana je na kvantnoj fizici“.
Kako si shvatio da ti je dosta rada u tom udruženju i pravljenja sajtova? Zašto si došao u BIT uopšte?
„Ja sam se već time bavio, ne samo sajtovima, nego IT-em, održavanjem sistema, digitalnim marketingom…čak sam pravio neku platformu za edukaciju, primitivnog tipa, ali sam se stalno edukovao sam, tako da sam ovde došao sa nekim predznanjem“.
A kako si došao ovde?
„Došao sam preko vladinog programa prekvalifikacija, video sam da su ponovo organizovali prekvalifikacije i rekao sam – može. Protivnik sam…u stvari, da li da to kažem?“
Kaži, kaži. Sve, slobodno, ovde nema tajni.
„Protivnik sam plaćanja kurseva velikim novcem…mada, BIT vredi tih para, ha, ha, ha. Protivnik sam jer je sve dostupno na netu, međutim, pošto je država organizovala program prekvalifikacije, ja sam se prijavio da test i upao. A BIT sam izabrao jer su imali najbolji program. Pogledao sam sve ostale i BIT je jedini imao FrontEnd i intenzivnu nastavu, ide se svaki dan, što je meni najviše odgovaralo – da se radi po ceo dan i da se radi tehnologija koja me u tom trenutku zanimala, FrontEnd, JavaScript i React“.
I kako ti je bilo u BIT-u tih 10 nedelja?
„Meni je bilo super. Da, stvarno, zato što je bila dobra ekipa, radili smo dosta, naučili smo dosta. Meni je bilo super jer sam došao sa nekim slabim znanjem JavaScripta, nisam ga voleo baš zato što ga nisam znao, a ovde sam naučio dovoljno da postanem siguran u sebe, da vladam njime i to mi je dalo sigurnost da nastavim dalje. Bilo mi je stvarno super“.
Nije ti bilo naporno?
„Nije jer sam ja dosta stvari znao, pa sam mogao da se fokusiram da popunim rupe. Sve smo odradili“.
Posle BIT-a?
„Istinu ili…?“
Ma, istinu. Došao si u BIT da unaprediš znanje i nađeš bolji posao, pretpostavljam?
„Došao sam u BIT da unapredim znanje, nisam došao zbog posla. O poslu sam počeo da razmišljam kasnije. Nakon kursa BIT je slao moj CV svuda i stvarno me dosta ljudi zvalo. Išao sam sigurno na šest ili sedam razgovora i svuda sam prošao, ali nigde nisam primljen“.
Kako to? Kako prođeš i ne budeš primljen? Zašto?
„Pa, niko nije hteo da kaže. Ja mislim i zbog godina. Evo ti primer u jednoj firmi koja me zvala Team Leader je imao 26 godina. Ja mislim da je on mislio da ne može on da bude Lead nekome ko je stariji skoro 10 godina od njega. Što je za mene glupost“.
Stani, ali Branka Cvetić je tvoje godište, dakle ima isto godina i primljena je bez problema.
„Žene su drugo, žene su sad jako tražene u IT-u, da bi se razbila muška…man cave. Da se vratim na razgovore. Na svim intervjuima sam sve prošao, i tehničke intervjue i HR razgovore i svi su bili oduševljeni i na kraju ti samo stigne mejl. Kažem, možda je zbog godina, možda misle da ne možeš da oblikuješ nekoga od 35 godina. To nije tačno, jer mi autoritet nameće nečije znanje, a ne godine. I Marko i Nenad (predavači u BIT-u) su mlađi od mene, tako da to nema nikakve veze“.
Dobro, ali ne znamo zašto su te odbili, pa da ne nagađamo dalje. Kako je došao taj intervju gde su te primili?
„To je kompanija Zilker Technology, srpsko-američko-indijska kompanija. Oni su me zvali na razgovor i ponudili su mi ugovor odmah posle tehničkog intervjua. Njima je bilo bitno da imam šira interesovanja i da želim da učim i radim. Zvanično sam konsultant jer imamo direktan kontakt sa klijentima. Imam malo veću ulogu jer mogu da predlažem rešenja, ne samo da razvijam. Vrlo brzo sam dobio projekat, posle dve nedelje, nisam bio na benču dugo. Radim projekat za klijenta koji je u Americi. Vrlo sam zadovoljan“.
