Intervju - Marija Nikolić, 27 godina
Marija ima još jedan ispit da završi studije arheologije. Kako sama kaže, dolazi sa skroz suprotne strane od programiranja.
„Imam mnogo interesovanja. U trenutku upisivanja fakulteta najviše me je interesovala arheologija i posle razgovora sa porodicom sam odlučila da je upišem. Nemamo klasične smerove, ali ja sam htela srednji vek. Onda sam na početku treće godine skapirala…ne da nije za mene, nego da je jako loše stanje arheologije ovde. Nisam bila zadovoljna ni profesorima, ni praksom i shvatila sam da neću biti zadovoljna ako se time budem bavila. Stanje u Srbiji me jednostavno odbilo. Neću da govorim loše o arheologiji, nisu arheolozi loši, ali stanje u Srbiji je takvo da, naravno, pati kultura“, priča nam Marija.
Kao primer stanja navela je kako se jedan njen profesor punu deceniju borio za sredstva za važan lokalitet i onda je dobio budžet koji je studente mogao da odvede na praksu od samo dve nedelje.
„To su neke stvari koje su mi bile jako tužne i nisam se više pronalazila u tome, tako da sam već na trećoj godini počela da se premišljam. Onda sam prešla na grafički dizajn, završila sam jedan produženi kurs i naučila da radim u Fotošopu i Ilustratoru. Položila sam za Adobe sertifikat za Fotošop i onda sam se time bavila zajedno sa bratom. On je radio prezentacione sajtove, a ja sam preko njega počela da učim CSS i HTML. Onda je on saznao za BIT. Rekao je ’hajde sa mnom, jako je zanimljivo’. Videla sam program, jako me je zainteresovalo i upisala sam sa njim“, kaže nam Marija.
I? Kako je teklo učenje, kakvi su bili uslovi, okruženje?
„Pre BIT-a me programiranje nekako odbijalo, plašila sam se da počnem da učim jer sam prethodno studirala arheologiju. Mislila sam da je to zatvoreno za ljude koji nisu studirali ETF ili FON ili Matematički fakultet. Međutim, stvarno mi se jako svideo program, predavači, ljudi koji su došli da uče…Plašila sam se da neće biti kvalitetno, ali se radio jako kvalitetan program. Mnogo sam naučila. Premišljala sam se pre upisa i baš sam posle sebe zamislila kako bi izgledalo da nisam upisala: znam da bih jako zažalila. Tako da sam veoma zadovoljna“, priča Marija.
Nakon kursa, zahvaljujući ITkonektu, partneru Centra za razvoj IT karijere studenata Bita, Marijin CV je stigao na pravu adresu.
„Primljena sam na praksu u Sagu. Počinjem 19. marta kao praktikant. Jako sam srećna zbog toga i malo nervozna. Jako brzo napreduju stvari i imam još uvek mnogo toga da naučim iz ovog polja“, kaže Marija.
Usavršavanju tu, naravno, nije kraj.
„Učim i dalje, stalno nas podstiču predavači, iako smo završili program. Ostavljaju na Sleku knjige i članke, stalno čitamo i vežbamo. Ja ponovo prelazim gradivo, da budem spremna za praksu. Krajnji cilj trenutno mi je da naučim što više, da završim praksu i da se zaposlim. Videćemo za dalje“, kaže Marija.
Da li bi preporučila BIT?
„Već sam preporučila nekim ljudima, a javljaju mi se i nepoznati na Fejsbuku pošto smo tagovani na njihovim fotografijama. Bili smo brat i ja na mnogo kurseva, ali ovako nečeg nema ni u Srbiji ni u okolini. Ovo je nešto sasvim drugačije“, rekla je Marija.
