Intervju Branka Cvetić - 35 godina
Branka Cvetić je došla u BIT kao diplomirani inženjer poljoprivrede. U struci nije radila mnogo, jer je posla malo, a i ta struka nije naklonjena ženama.
„Malo sam radila i teško mi je bilo da nađem posao, nešto kratko sam radila u struci. Pogotovo je teško za žene, postoji diskriminacija“, počinje Branka priču.
Samo sekund, dve stvari. Prvo, zar nije sa poljoprivrednim ono: čim završiš fakultet imaš posao?
„Ma ne, ima jako mnogo ljudi na birou. A i ko radi, kaže da su jako teški uslovi, jer nema slobodnih dana uopšte. Radila sam kada je bio projekat ministarstva privrede, bili smo asistenti i savetodavci. Svako je dobio po 150 gazdinstava, pa smo radili na terenu“, odgovara ona.
Rekla si da je za žene posebno teško, kako to?
„Pa prosto, dođeš na razgovor i direktno ti kažu da primaju samo muškarce. Kao, teži su uslovi rada, radi se dosta“, kaže Branka.
Auh. Otkud programiranje? Je l’ te zanimalo to ranije? I kako si došla do BIT-a?
„Još u gimnaziji sam učila Paskal i dobro mi je išlo, ali tada mi nije padalo napamet da bih mogla to da radim. A imam i prijatelje u IT-u. Kada su videli da ne mogu da nađem posao, oni su me posavetovali da probam. Onda sam počela da radim sama, prešla neke onlajn kurseve, HTML i CSS, baš sam htela FrontEnd, jer se po njihovom savetu tako najlakše ulazi u IT. Kretala sam, pomalo radim, pa stanem, pa prođe po par meseci, pa opet uzmem. Videla sam da neću moći sama i da će to dugo da traje i da moram da nađem neki kurs, nešto intenzivnije. Tada je došao program prekvalifikacije, tu sam se prijavila, a ovo je bila jedina škola u Beogradu u kojoj se radio FrontEnd“, odgovara Branka.
I kako je bilo kada je počelo? Kako je bilo u boot campu?
„Znala sam HTML i CSS pre dolaska i tačno se kod svih nas videlo da nam je bilo lakše ono što smo radili sami. To što sam radila ranije mi je bilo lakše, ovo ostalo – pa bilo je baš teško. Profesori su bili dobri, svakom su prilazili u odnosu na njihovo znanje“, odgovara Branka.
I posle tih 10 nedelja?
„Onda sam pravila CV, tu su mi pomagali ljudi iz BIT-a. Poslala sam ih na dosta adresa i posle nedelju dana mi se javila firma…“, počinje ona.
Čekaj, posle sedam dana? Pa to je baš brzo!
„Da, zvali su me posle sedam dana, zakazali mi razgovor za sedam dana, a dve nedelje posle toga su me zvali da se dogovorimo kada ću da počnem. U pitanju je startap Teodesk, koji se nalazi u tehnološkom parku. Radim JavaScript na našoj aplikaciji, baš to što sam učila u BIT-u“, kaže Branka.
I kako je na novom poslu i u novoj struci? Ima li diskriminacije prema ženama?
„Ne, ne, baš je dobro. Mladi su, svi su dosta mlađi od mene: ja sam ’83. oni su ’93. godište, većina. Ima nas desetak ukupno, ima još par ljudi koji su došli posle mene. Nije mi bilo neobično kada sam počela da radim. U BIT-u smo dosta simulirali upravo to kako će da izgleda posao u IT-u, od devet do pet, pa oni dnevni sastanci, kad stojimo i razgovaramo ko je šta radio juče i ko planira šta da radi…Sve mi je bilo poznato, ali razlika je što je ta aplikacija na kojoj radimo ogromna u odnosu na ono što smo radili u školi, pa mi je trebalo malo vremena da se snađem“, objašnjava Branka.
Zadovoljna si uslovima, platom? Sada kada si promenila struku.
„Jesam zadovoljna, baš je kao što sam očekivala, kako su mi rekli da se kreću plate. A što se tiče struke, bilo mi je čudno kada sam videla ugovor, gore piše ’diplomirani inženjer poljoprivrede’, a dole ’programer’. Može da se kaže da sam pronašla sebe, vidim po kolegama da smo slični, tako da sada jesam programerka“, kaže Branka.
Posle svega, da li bi preporučila drugima BIT?
„Preporučila bih, naravno, ali samo onome ko je ozbiljan. Prvo bi trebalo da proba sam da vidi da li ga to zanima, zato što je baš teško. I ako ga zanima i ako mu se sviđa – svakom bih preporučila. Ko voli programiranje, nije teško“, zaključuje Branka.
