Intervju - Dario Stamenković, 29 godina
Dario ima 29 godina, završio je ekonomiju, uradio je master, a onda se zaposlio u porodičnoj firmi. Tu je radio, ali je usput pokušavao i druge stvari, da bi na kraju došao do programiranja. Malo po malo, pronašao je sebe tu, a onda uz pomoć BIT-a i konačno prelomio da mu programiranje bude poziv.
„Završio sam ekonomiju, pa master, pa sam radio u porodičnoj firmi, ali generalno nikada nisam osećao neko zadovoljstvo, nego sam radio zato što mora da se radi. Sve je to bio neki normalan sled događaja, ali ja nikada ne mirujem, uvek volim još neke stvari sa strane da radim, pa sam probao razne stvari. Na primer, držao sam đus bar sa bratom, trgovao valutama…sve dok nisam došao do programiranja. Počeo sam samoinicijativno da učim nešto, skinuo sam neke kurseve i onda sam krenuo trbuhom za kruhom, što je sada trend…odnosno, ne trend, nego potreba.
Generalno ljudi zbog toga kreću, ali je do mene slučajno došao jedan kurs HTML, CSS za sedam dana – i oduševio sam se zato što sam ga stvarno završio za sedam dana. Onda sam napravio prvi projekat. To zadovoljstvo koje sam osetio kada sam sam nešto napravio nisam nikada ranije i nigde drugde osetio. To me je privuklo, pa sam uzeo još jedan kurs i to PHP, što je objektno orijentisano programiranje. To mi je takođe lepo leglo“.
Kako si došao do BIT-a?
„Ja sam upao preko programa prekvalifikacija države Srbije i kancelarije Ujedinjenih Nacija. Prošao sam sve krugove i upao“.
I kako ti je bilo ovde?
„Ja sam zadovoljan. Generalno, ljudi kao najveći nedostatak pominju, a to i jeste tako, manjak vremena i previše intenzivan kurs, ali ja sam se spremio i radio sam dosta pre toga, tako da meni prvih mesec dana faktički nije bilo ništa novo. Družili smo se i bila je vrlo prijatna atmosfera. Kod BIT-a mi se najviše sviđa što stvore uslove pravog IT posla. Svi ostali kursevi imaju programe koji mogu da se nauče i naučiće se, ali najbitnije je da se čovek snađe u tom poslu kad te gurnu u vatru. A ovde se to dešava: prave timove, svaki dan su stand-upovi…to je nešto što izdvaja BIT od ostalih“.
Predavači, uslovi…?
„Ja sam prezadovoljan. Sa predavačima sam i dan danas u kontaktu“.
Kada i kako si tačno odlučio da batališ dotadašnji posao i postaneš programer?
„Do odluke sam došao nekih par meseci pre BIT-a, jer sam tada krenuo da konkurišem za neke poslove. Promena profesije je velika stvar i izaziva dosta nesigurnosti. Ja sam tada takođe bio veoma nesiguran – da li sam ja za to, da li je kasno da ja pratim sve te trendove…ali, mislim da su me ti razgovori za posao ohrabrili, jer sam video da ipak nešto znam. Nisam se nigde zaposlio, ali sam prolazio krugove. Tada sam već bio rešio, a BIT je samo potvrdio odluku.“
A posle šta je bilo? Da li radiš sada?
„Da, jedan od predavača BIT-a me preporučio firmi Orange Hill Development. Upao sam tamo zato što su prvenstveno tražili nekoga ko poznaje PHP, a ja sam to prethodno učio. To nije bilo u programu BIT-a, koji je FrontEnd bootcamp, a PHP je BackEnd tehnologija. Otišao sam na intervju i nisam znao ništa, ni najosnovnije stvari, ali sam zamolio da mi daju sedam dana da ja to sve ponovo prelistam, jer sam kao školarac sve zapisivao i napisao četiri-pet svezaka iz PHP po lekcijam. Došao sam ponovo za sedam dana i bila je druga priča, jer sam znao 70-80 odsto pitanja. Njihov predlog je bio da budem mesec dana na plaćenoj praksi, ali da za to vreme učim. Bukvalno mi je sve bilo novo. Jezike jesam znao, PHP i JavaScript, ali sam morao da naučim novi Framework LARAVEL. Tako da je to sada jedna full stack pozicija.
Jesi li još tamo? Je l’ prošlo tih mesec dana?
„Prošlo je skoro šest meseci. Tamo sam, radim na tri projekta, vrlo sam zadovoljan. Dali su mi dosta odgovornosti, postao sam donekle samostalan, ne moram za sve da pitam, zna se da mogu da se snađem. To je meni bitno. Zadovoljan sam i poslom i uslovima“.
Šta ti je porodica rekla zbog napuštanja porodičnog biznisa i promene karijere?
„Otac je zadužen za sve u porodičnom biznisu. Njemu sam najzahvalniji, jer me je on podržao i omogućio mi sve ovo, jer trebalo je negde stanovati, nešto jesti i nekako preživeti dok ovo traje, jer ja nisam iz Beograda“.
Na kraju, da li bi preporučio BIT drugima?
„Ja ga svima redovno preporučujem! Bez obzira što je težak, preporučujem svima uz napomenu da to jeste tako, da je teško, ali ako imaš interesovanja – proći ćeš. Ali, ako to radiš zbog laptopa sa stikerima ili stonog fudbala u firmi, onda brzo ljudi postaju frustrirani. Ovaj posao se dobro radi samo ako se voli“.
