Barbara je menadžerka, koja je, kako bi ona rekla, malo zalutala u IT, ali tu se pronašla i odlučila da joj to bude životni poziv. Ovo je Barbarina priča.

Moje ime je Barbara Vasić, imam 29 godina, udata sam i imam sina, koji ima 7 godina. Trenutno radim od kuće za američku firmu “Inside Real Estate”, koja se bavi razvijanjem platforme za agente za nekretnine i brokere. Oni su u suštini softverska firma. Tamo radim bukvalno ono što sam na kursu naučila. U stvari, koristim malo unapređeno znanje sa kursa na poslu, eto, da tako kažem, a to je React, Html, CSS…

Tebi je sada poslovna baza kod kuće u Smederevu. Imaš li još neke kolege iz Srbije?

Ima nas šestoro iz Srbije, sve ostalo su Amerikanci. Velika je to firma, ima ukupno 225 zaposlenih.

 Barbara, ja bih sada volela da mi ispričaš razvojni put jedne programerke. Kako si stigla do jedne američke korporacije koja se bavi razvojem softwera? 

Pre BIT-a radila sam u trgovini nešto malo, inače sam završila gimnaziju, filološki smer. Nakon gimnazije sam studirala pravo godinu dana i odustala . Nakon toga sam upisala menadžment, samo da bih nešto upisala – i to sam završila. Pokušavala sam da nađem posao u toj struci, u menadžmentu, ali nikako nisam uspevala.

Koliko dugo si tražila posao od kada si završila fakultet?

Pa možda godinu, godinu i po dana. I onda sam odustala da tražim baš u struci, jer morala sam da radim. Počela sam da radim u trgovini, ali htela sam nešto više od svog života. E, u tom trenutku, stižemo do BIT-a. Naime, za program prekvalifikacije čuo je moj muž, koji mi je to i pomenuo i predložio da probam, jer sam se ja još uvek “tražila” u tom trenutku. I ja rešim da se prijavim. U prvom krugu nisam prošla, ali kako me je to zaitrigiralo, ja sam počela na sve strane da se raspitujem, da gledam šta je to, da razmatram koje su moje mogućnosti u tome i shvatila sam da bih baš volela to da radim, tako da sam se prijavila i u drugom krugu. I eto, u drugom krugu sam prošla. Bilo je ponuđeno nekoliko škola, ja sam odabrala BIT. BIT sam najpre izabrala jer je bio u Beogradu, pa mi je bilo blizu da putujem iz Smedereva svakog dana, ali i zato što su nudili Front End kurs. A ja sam Front End baš, baš želela da učim. Svideo mi se jako njihov program, a ja nisam bila lenja, pa sam se raspitala malo o samoj školi i prosto nisam naišla ni na jedno loše iskustvo. Kada sam upisala, sećam se da su nam rekli ako sve ovo u BIT-u uspemo da savladamo, odmah ćemo moći da počnemo da radimo. I eto, to se zaista i desilo.

A kako si se ti zainteresovala za programiranje? Jesi li imala neko predznanje ili si ti u to ušla kao menadžer sa dobrim znanjem filologije? 

Pa to je bilo nešto tipa i ćorava koka ubode zrno (ahahaha). U suštini, od kada sam saznala da sam prošla, do početka predavanja, ja sam imala nekih mesec, mesec i po dana. To je bilo vreme kada sam ja kao nešto učila, pokušavala da saznam nove stvari, počela da učim Java Script, ali to je baš bio fijasko (ahahahaha). Ali NISAM odustala i bila sam čvrsto rešena da to izguram do kraja.

Da li se sećaš onog momenta kada si rekla “Aha, da, to je to! Ja ovo želim da radim!”?

Jao, sećam se! To je bila druga nedelja predavanja, i sećam se da smo u nekom dizajnu trebali nešto da pretočimo u kod i da od toga napravimo neki mini sajt, odnosno stranicu. U tom trenutku mi se to toooliko svidelo. Bilo je i kreativno i dinamično. Tačno tog momenta sam znala da ću ovo izgurati do kraja uprkos svemu!

A posle tog momenta spoznaje, kada si odlučila da ćeš istrajati, šta ti je bilo najlakše, a šta najteže u BIT-u?

Najlepše u Bit-u mi je bilo druženje. Ja sam treća generacija. Bila je to baš dobra grupa, sa većinom sam i dalje u kontaktu. Ma, sve mi je bilo lepo! Ona kuhinjica, čaj…

Obožavala sam sve predavače, bili su svi sjajni. Maksimalno su se trudili sve da nam objasne, pa čak i kada ih po hiljadu puta pitamo isto, oni nam hiljadu i prvi put opet objasne. Sećam se da su stvarno bili puni strpljenja.

Predavanja su bila teška, ali to je normalno, jer za deset nedelja treba da savladaš celu jednu oblast. Mislim, nije čak bilo ni teško, bilo je malo naporno fizički, ali nije to ništa što ne može da se savlada. Samo ima puno novih stvari, pojmova, termina i sve to treba usvojiti. Ja sam uspela i uz dete i uz muža (ahahahaha).

Hoćeš li da mi ispričaš svoje prvo poslovno iskustvo posle BIT-a?

Moje prvo poslovno iskustvo posle BIT-a je bilo u Trust Digitalu. Tamo smo nas tri koleginice bile na praksi i radile smo na pravom sajtu. Ejj, znaš ti šta je to bilo nama tada, radiš neki ogroman sajt, ono što si učio postaje ti opipljivo, stvara ti se pred očima. Onda su mene posle prakse zadržali i bila sam tamo 3 godine, tačnije do pre par meseci.

 Ja mnogo volim da postavljam sledeće pitanje, pa ću ga postaviti i tebi.

Da možeš da vratiš vreme, da li bi ponovila sve i šta bi možda promenila?

Odgovor će biti kratak, sve bih isto uradila! U stvari, čekaj, čekaj! Upisala bih BIT ranije, to, to bih promenila!